Ovo je stari alaski recept za sušenje ribe, primenjiv uglavnom leti. Isproban, po receptu mog drugara Neše, poznatijeg kao Piško. Ovaj interesantan nadimak dobio je u ranom detinjstvu, možete pogoditi zbog čega. Međutim, mnogo godina kasnije, kada ga je neki znatiželjnik upitao zašto ga tako zovu, on je odgovorio da je to zbog toga što može zapišati cveće na balkonu prvog sprata zgrade ispred koje smo stajali. Jadnik mu nije poverovao, opkladio se i izgubio gajbu piva. A mi, svedoci, bili smo okupani vodom od strane komšinice čije je cveće bilo „zalivano“, nije nas razumela.
Dakle, ako vam se
dogodi da imate puno ribe i ne možete sve da pojedete, a još uz to je i jako
toplo sa dosta sunca, najlakšećete je sačuvati na sledeći način:
Ribu temeljno
očistiti od krljušti i iznutrica, obavezno odstraniti glave, otvoriti i
prepoloviti duž kičme, nareckati deblje delove i oko krupnijih kostiju,
obrisati, osušiti i obilno usoliti, poželjno dodati mleveni biber i tucanu sušenu
papriku. U doba dana, kada je sunce najjače (12-16h) obesiti je da
se suši - kala. Kad sunce postane slabije, umotati ribu u papir i skloniti na
hladno mesto. Postupak ponavljati sve dok meso ribe ne dobije lepu zlatno-žutu boju.
Za manje komade dovoljan je i jedan dan na jakom suncu.
Ako ste ribu dobro usolili neće je napadati muve, ose i ostali insekti. Ovako osušena može se koristiti u pripremi raznoraznih jela ili salata. Veće količine se mogu ostaviti i za zimu, potopljene u svežem ulju, poželjno maslinovom, u dobro zatvorenim posudama. Mogu se sušiti sve vrste riba, preporučujem deveriku i šarana.
Нема коментара:
Постави коментар